1 Jehovina rič, koja bì učinjena Joelu Fatuelovu sinu.

2 Slušajte vi, starci, upamtite vi svi, koji pribivate u državi! jeli-se ikada za vašega vrimena oli za vrimena vaših starijih sgodila stvar ovoj prilična?

3 I tada povidite-ju svojim sinovom, neka-ju opeta oni povide svojim sinovom, a njihovi sinovi opeta drugomu porodu.

4 Ono, što-je izostalo gusini, izgrizla-je kobilica; ono, što-je izostalo kobilici, skončao-je gruž; ono, što-je izostalo gružu, skončao-je pálac.

5 Sbudite-se piani, i plačite; jaučite vi, koji piete, čića sladkoga

6 Uzašao-bo-je puk u moju državu, koj-je i jak, i neizbrojan; njegovi-su zubi kakono lavovi zubi, a njegovi kućni zubi kakono lavićevi zubi.

7 On-je moje vinograde obratio u pustoš; on-je obrubio moje smokvenice; on-ih-je ogolio i skršio, njihove-su grane nastale bîle.

8 Plači kako divica obučena u kostret ćića muža svoje mladosti.

9 Poginula-je brašnožertva, i izlitje u Jehovinoj kući; Svećenici Jehovini služitelji plaču.

10 Opustošeno-je polje, plače zemlja, jer-je poginula pšenica, vino-se sramuje, iznemoglo-se-je ulje.

11 Težatelji-su zastidjeni, vinogradnici jauču ćića pšenice i ječma, jer-je poginula litina polja.

12 Loza stoi zasramnjena, smokvenica-je usahla; usahnuše i šipak, i pomakita, i jabuka, i sve voćke polja; dignuto-je veselje od čovičjih sinovah.

13 Obucite-se u kostret, i plačite vi, Svećenici, jaučite vi služi telji žertvišta, dojdite i prinoćite u kostreti vi, služitelji mojega Boga, jer-je u kući vašega Boga poginula i brašnožertva i izlitje.

14 Naredite post, prizovite puk, sakupite starce, i sve pribivaoce države u kuću Jehove svojega Boga, i vapijte k Jehovi.

15 Ai tkoj dan! blizu-bo-je Jehovin dan, koj-će doći kako opustošenje od strane mogućega.

16 Nije-li na naše oči poginula svaka hrana u kući našega Boga, i s njom veselje i klikovanje?

17 Živina gnje na svojem gnoju; žitnice-se propadoše, hranospreme-su opustile, jer-se-je pšenica zastidila.

18 Zašto ječi životina? Zašto mûču uvori govedah? jer neimadu paše; ali gine i stado ovacah.

19 Ali-ću ja, Jehova, k tebi vapiti, buduć žesćina skončala lipotu livadah, i plamen izpio sok svih stabalah države.

20 Ali i iste poljske zviri poglédaju na te kakono žedna ježica gleda na kišu; prisušiše-se-bo vrutci vode, a žesćina-je skončala lipotu livadah.

Read Sveto pismo (Škarić, 1858-61) with narration, notes, and lessons in the Eterniseed app.

Open in the Eterniseed app → Next →

This is a beta feature to avoid spam applicants. Companies can search these words to find applicants that read this and see they're human.